Рума кроз историју
Ruma kroz istoriju

Рума кроз историју

Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца у румској општини.
Separator
Rimljani i Ruma
На размеђу две ере, као весник новог доба, у Срем је по први пут дошла римска освајачка војска. Током година, све бројнији војни логори на овом подручју, полако су се претварали у насеља. Домородачко становништво је постепено губило своја етничка обележја и прихватало римску културу. Поред Сирмијума, значајан занатски центар у Срему била је и Басијана (код Доњих Петроваца). Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1546. године. Рума је тада била село средње величине, највероватније раштркано дуж обала Борковачког потока.

Срем под Турском

Из пописа се види да су становници били Срби, који су се бавили земљорадњом и сточарством, а турским властима плаћали порез. У два наредна века турске власти над Сремом село Рума је још неколико пута помињано у званичним документима. Питање значења имена Рума за сада није решено. Постоји више претпоставки, али је у оптицају тврдња да се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, мада се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.
Срем под Турском
Rimljani i Ruma
Карловачким миром 1699. године Срем је подељен на два дела. Граница два царства је ишла тик поред Руме и, иако је само насеље Рума још неко врема остало у Турској, неки Румљани су поседовали винограде у Аустрији. После мира у Пожаревцу 1718. године, део Срема у којем се налазила и Рума, за наредних 200 година, припао је Хабсбуршкој монархији. Када је 1745. године у Срему успостављена Војна граница, у коју је ушла и Митровица, барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за терен у непосредној близини села Руме.
Тако је током 1746. године почело да ниче ново урбано насеље, са широким и правим улицама, које су се секле под правим углом. Први становници Нове Руме су били Срби - из околних места и села Руме, као и Немци - досељеници из Немачке. Иако су се бавили различитим занимањима (земљорадња, занатство, трговина...). Повељом царице Марије Терезије 20. јула 1747. године Рума је добила статус трговишта, са правом на одржавање четири годишњих вашара и недељних пијаца стекла. Одржавали су се на Цвети, Спасовдан, св. Петра и Павла и на Михољдан. Поред годишњих вашара, сваке суботе су одржаване пијаце. Исте године 10. октобра одржан је први вашар у Руми уз учешће великог броја трговаца и занатлија.
Srem pod turskom

sign  title placeholder  sign
Школство

Већ крајем XВИИИ века, Рума је добијала обрисе, за оно време, типичне градске средине. То што је Рума тада важила као просветни центар Срема, допринела је и српска Хранисављевићева тзв. "мала гимназија", која то фактички и била, с обзиром на предмете који су се у њој учили и на предаваче који су у њој радили. Крајем 70-тих година XВИИИ века, као задужбина Марка Пејачевића, у Руми је установљена, још једна школа коју су називали „Пејачевићева гимназија“. Румске школе су касније похађале и надалеко познате особе попут Исидоре Секулић и Милеве Марић Анштајн. Помиње их и прота Матеја Ненадовић у својим Мемоарима.

sign  title placeholder  sign
Цркве

У Руми је још у турско доба постојала црква, судећи према Дефтерима, у којима се помињу и свештеници. Најстарија је Николајевска (1758), Три године касније и Вознесенска (1761) православна црква, затим католичка црква Уздизање светог крижа (1813) и половином 19. века завршена је тзв. Грчка, Свих Светих или данас Силаска Светог Духа. У овом црквама се налазе и вредна уметничка дела, као што је иконостас Уроша Предића у цркви Силаска светог Духа или Стефана Тенецког у Вознесенској цркви. Знатно касније, још једна вероисповест добила је свој репрезентативни верски објекат – јеврејску синагогу (порушена у току Другог светског рата).
Николајевска црква

Николајевска црква

Николајевска црква је најстарија румска црква настала на месту некадашње цркве дашчаре посвећене истом свецу, о чему сведоче записи у турском тефтеру из 1566. године. 1758. године подигнута је црква од чврстог материјала, као једна од најстаријих барокних цркава у…

Црква Светог вазнесења

Црква Светог вазнесења

Црква Светог вазнесења изграђена је са друге стране Борковачког потока где се насеље ширило и то по одобрењу царице Марије Терезије. Вазнесењска црква је завршена 1761. године, била је знатно већа од Николајевске и њен иконостас је осликао познати уметник…

Сошествија Светог Духа

Сошествија Светог Духа

Сошествија Светог Духа Трећа православна црква се такодје помиње од краја 18. Века и била је изграђена од чамових дасака трошна и склона паду. Како се град све више развијао велики број православних трговаца је куповао куће у центру вароши…

Римокатоличка црква

Римокатоличка црква

Римокатоличка црква је постојала у Руми од краја 18.тог века. Била је израђена од дрвета без украса и торња и недовољно велика да прими све вернике. Стога је залагањем наследника барона Марка Пејачевића, оснивача града, 1813. године изграђена нова црква…

sign  title placeholder  sign
Здравство

Важну улогу у сузбијању куге у овим крајевима 1795/96. године, одиграла је добро организована здравствена служба. Рума је већ у 18. веку имала апотеку и школовано здравствено особље (лекаре, хирурге, бабице, фармацеуте). Поменута болест куга, која је преполовила становништво Ирига и околних села, заустављена је тик испред Руме. У знак захвалности Румљани су на граници два атара (где је 1699. године ишла граница два царства) са обе стране пута Рума – Ириг, подигли споменик, тзв. "кипове". Они и данас тамо стоје и обновљени су пре неколико година.
Spomenik kipove Ruma
Dom narodnog zdravlja Ruma

sign  title placeholder  sign
Занатство и трговина

Obeležje grada, Rumi su davali i brojni trgovci i zanatlije koji su nalazili interes da u velikom broju žive i rade u Rumi. Naročit podstrek za razvoj zanatstva bila je Cehovska privilegija koju je car Franja I 1818. godine izdao rumskim zanatlijama. Kao trgovci su se posebno isticali Srbi i Cincari. Ovi poslednji su dolazili iz južnih krajeva Balkanskog poluostrva da trguju na Rumskom i okolnim vašarima, i ne retko, zauvek ostajali u Rumi, postepeno se asimilujući sa starosedelačkim stanovništvom. Između ostalog, u Rumi su ostali zapamćeni po tzv. Grčkoj crkvi (danas Silaska svetog Duha), čiji su bili glavni finansijeri.
Rimljani i Ruma
Властелинство

Властелинство

Период после Револуције 1848/49, обележен је бржим развојем капиталистичких друштвених односа. У тај тренд се успешно уклопило и румско властелинство чији је утемељивач био већ поменути барон Марко Пејачевић. Свој зенит властелинство је достигло крајем XИX и почетком XX века, када су у оквиру њега селекционисане бројне напредне сорте жита и кукуруза (Румски зубан). Слично је било и на пољу сточарства. О делатности овог властелинства сведоче бројна признања које је оно добило на разним међународним изложбама. Властелинство је ликвидирано после Првог светског рата аграрном реформом.

Први и Други светски рат

Крај Првог светског рата означио је 4. новембра 1918. године улазак српске војске у Руму, а већ 24. новембра донета је одлука о присаједињењу Срема Србији. Учињено је то дан пре него што је у Новом Саду одржана скупштина на којој су сличну одлуку донели представници Бачке, Баната и Барање. У периоду између два светска рата Рума је важила за највећу житну пијацу у тадашњој Краљевини Југославији да би на рачун свог раста и економског просперитета 1933.године добила статус града. У то време Рума је имала нешто више од 12.000 становника, од којих је највише било Немаца преко 7.000, Срба 3.500, а остало су чинили Хрвати, Мађари и припадници других народа.
Први и Други светски рат
Prvi i Drugi svetski rat
Nakon Drugog svetskog rata i oslobađanjem Rume 27. oktobra 1944. godine, kolonizacijijom stanovništva iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, sa Korduna, Banije i Like u ove krajeve, broj stanovnika raste i prelazi cifru od 14.000. U posleratnom periodu poljoprivreda ostaje primarno zanimanje ovdašnjeg stanovništva, ali se pored toga razvija i industrija (fabrika kože, obuće, gume, metalskih i prerađivačkih kapaciteta).
Prvi i Drugi svetski rat
Ruma je još od polovine 19. veka imala sve atribute grada, a taj gradski šarm i građanski duh je zadržala do danađnjih dana kada je broj stanovnika dostigao cifru od 32.000. Najlepši kompliment gradu u srcu Srema izrekao je jedan pridošlica konstatujući da "nije video manji grad, a da mu baš ništa ne fali".
Separator

© 2018 Tourist Organization of Ruma All Rights Reserved, Web Dizajn S7 Design