get_header(); ?>
archive.php

Посавско ловиште Каракуша

Posavsko loviste Karakusa

 

 

 

У јужном делу Руме сместио се шумски комплекс и ловиште “Каракуша”. Основано је 1977. године и има веома повољан географски положај. Налази се поред магистралног пута Нови Сад-Рума-Шабац и у близини великих центара домаће туристичке понуде, а положај газдинства је веома погодан и за долазак гостију из иностранства, јер је од аутопута Београд-Загреб удаљено 21 километар, а од аеродрома Никола Тесла 65 километара. У ловишту се налази и ловачки дом, који пружа смештај ловцима ако долазе овде у вишедневни лов.

Највећи хидрографски објекат је река Сава која ограничава ловиште са западне и јужне стране. Површинске воде чине и многобројне мртваје, баре и канали, који заједно са Савом служе као појилишта за дивље свиње и јелене. По броју животињских врста Каракуша представља једно од најбогатијих станишта у Војводини. Доминантне биљне заједнице на подручју ловишта су шуме храста лужњака у депресијама, шуме лужњака и граба са јасеном, шуме беле тополе, а природне ливаде прекривене су разноврсним травама. Наведене биљне врсте су веома погодне за живот дивљачи и биле су, поред осталих географских елемената, важан услов за формирање ловишта. Подручје ловишта пружа могућност сталног опстанка великог броја животињских врста, што га чини привлачним и веома атрактивним не само за ловце, већ и за орнитологе и љубитеље природе.Површинске воде чине и мно­го­б­ро­јне мртваје, баре и канали, који заједно са Савом служе као појил­ишта за дивље свиње и јелене.

Основне врсте дивљачи у ловишту су јелен и срна. Јелени често излазе на ливаде прекривене разноврсним травама. Температуре ваздуха који дирек­тно утиче на живот дивљачи је повољна. С аспекта ловног газдовања пого­дује чињеница да најмање падавина има зими. Подручје на којем се налази ловиште веома је богато подзем­ним и површин­ским водама. Највећи хидрографски објекат је река Сава, која ограничава ловиште са западне и јужне стране.

Главне врсте крупне дивљачи су дивља свиња, јелен и срндаћ, који се лове са чеке или у групном лову. Велики број животињских врста и различитих биљака поред ловаца привлачи и орнитологе и љубитеље природе. За вишедневни боравак ловаца намењен је Ловачки дом „Каракуша“ са оптималних 38, односно максималних 45 лежаја.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Излетиште Борковац

Излетиште Борковац се налази на само 2 километра од центра Руме према Фрушкој гори. Права оаза зеленила. Идеално место за излетнике, али и спортисте и рекреативце због уређене трим стазе и шеталишта који се протежу кроз дрворед.

60-тих година прошлог века овде се налазио и отворени базен који одавно није у функцији, а сада га је заменио нови отворени олимпијски базен са пратећим садржајима који је спреман да прими заинтересоване Румљане, али и госте из околних места. Нови базен испуњава све услове за пливачка такмичења и ватерполо утакмице највишег ранга. Објекат је отвореног типа, па самим тим ради у летњој сезону почевши од средине јуна до средине септембра. Комплекс, поред великог олимпијског базена и малог дечијег базена, располаже и додатним садржајем као што су играоница са столовима за стони тенис, пикадо апаратима, столовима за стони фудбал и Сонy Плаy Статион конзолама. Такође, на услузи купачима су и два угоститељска објекта – кафићи где уз пријатну музику посетиоци могу да се освеже и опусте, као и да поједу нешто од брзе хране.
Поред дневног програма, управа је обезбедила додатни забавни садржај у ноћним терминима у виду ноћног купања и ноћних забавних програма, као што су журке, свирке, игре на води и слично.
За оне који желе да се баве спортом, као и за најмладје базен је обезбедио школу пливања и од сезоне 2017 ватерполо тренинге, као и часове роњења.

 

 

Бара Трсковача

 

Бара Трсковача се налази на ободу села Платичева у јужном делу румске општине, а стављена је под заштиту државе ради очувања природних мрестилишта ретких аутохтоних врста риба: лињака и златног караша, као и станишта карактеристичних барско-мочварних екосистема и мочварне вегетације на утринама попут трске, шевара, шаша и барских врба.

Трсковача је некадашњи барско – мочварни екосистем који је значајно измењен седамдесетих година 20. века када су предузете хидро – мелиоративне мере са циљем привођења овог подручја пољопривредној сврси и интензивној обради што је у то време био тренд и у свету. Како је то депресија и једна од плавних зона реке Саве и одликује је висок ниво подземних вода, висока влажност ваздуха у летњим месецима и роса коју ствара оваква микроклима, Трсковача је у то време била веома важно подручје како за пољопривреднике, нарочито повртаре, тако и као станиште ретких, аутохтоних врста биљног и животињског света. Предузимањем поменутих радњи, барски екосистем драстично је измењен и нарушен, а некадашња водена огледала сведена су на вештачке канале, док је на копненим површинама обрада била заступљена само на парцелама које су се могле обрађивати (услед високих подземних вода и нсиког квалитета земљишта). Као последица овакве ситуације, многе парцеле су напуштене недуго након интензивне пољопривредне обраде и дошло је до смене вегетације, односно, инвазивне, алохтоне и ксерофитне врсте доминирале су у односу на аутохтоне хидрофите и хигрофите типичне за влажна станишта.

Почетком 21. века на иницијативу мештана Платичева, што је један од ретких примера у Србији, покренута су истраживања од стране научних и стручних институција која су обухватила педолошке, морфолошке, културне и природне одлике овог подручја. Резултати истраживања представљени су у Студији заштите која је била полазна основа за проглашење заштите над овим стаништем. Подаци су приказали стабилне популације ретких, аутохтоних врста риба, богату орнитофауну, карактеристичну флору одржану у мозаичним формама и комплексно станиште које треба ревитализовати, унапређивати и заштити. Тако се од 2011. године предузимају активне мере заштите кроз низ активности и уз поштовање услова заштите природе.

 

 

Гомолава

Гомолава је праисторијски археолошки локалитет који се налази код Хртковаца, недалеко од Руме, на левој обали Саве. Била је насељена током шест миленијума и спада у ред најпознатијих локалитета у Европи. Вишеслојно археолошко налазиште је насеље на коме су забележени хоризонти становања из касновинчанског, енеолитског, раног бронзаног и гвозденог доба. Прва ископавања вршена су 1904, а од 1953. године почињу систематска истраживања која, са прекидима, трају до данас. Прво насеље образовано је током млађег неолита, а чиниле су га велике куће правоугаоних основа, које су грађене од дрвета и глине.

Насеље је страдало у пожару; на његовим остацима подизали су своја станишта досељеници сопотско-леђелске културе, а потом и заједнице баденске, костолачке и вучедолске културе. У бронзаном добу носиоци ватинске и белегишке културе образовали су насеља од трошних, полуукопаних колиба. Током старијег гвозденог доба племе, пореклом са истока, живи у скромним колибама. Доминантни хоризонти су из млађег гвозденог доба. У њима су откривене куће грађене од плетера и лепа и велики број керамичких пећи и јама са богатим аутохтоним материјалом и италским импортом. У подножју Гомолаве је велика римска некропола. Од XИИ до XВ века на Гомолави се налазила сеоска некропола са гробљанском црквом.

Басијана

На локалитету Град код Доњих Петроваца у Срему налазе се остаци римског града Бассианае (Басијана). Насеље је основано у И веку као аутономни цивитас, а трајало је све до ВИ века. Град је у статус муниципијума промовисан 124. године, док из 214. потиче његов најранији помен као колоније. Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада је откривена конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом. Са овог локалитета потичу многобројни површински налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре. На локалитету Солнок, у атару села Добринаца откривени су делови темеља бедема војног логора са кулама, остаци грађевина и гробови.

Споменик Кипови

Споменик Кипови налази се на 4 км од Руме према Новом Саду, са обе стране магистралног пута М-21 и подигнут је поткрај 18. века. Подигли су га грађани Руме захвални што се куга која је харала овим подручјем 1795. – 1796. године, која је преполовила становништво Ирига и подфрушкогорских села, није проширила и на њихово место. Споменик је подигнут на месту где су биле организоване војне страже (санитарни кордон) које су спречавале излазак људи из зараженог подручја. Реч је о јединственом здравственом споменику у овом делу Европе.

Споменик Револуције

Споменик револуције стациониран је у строгом центру града и од 1975. године када је откривен у неколико наврата је мењао изглед. Од првобитног изгледа остало је само 7 труба на бетонским постаментима, као симбол формирања 7 војвођанских народноослободилачких бригада у Босни и Срему, али и као симбол позива на јуриш у борбу за слободу.

Споменик Јовану Јовановићу Змају

Споменик Јовану Јовановићу Змају налази се у Главној улици у Руми испред истоимене основне школе и то је прво спомен обележје у славу легендарног песника изграђено после његове смрти. Постављен је на иницијативу Милене Миладиновић и Српске женске добротворне задруге у Руми у знак сећања на великог поету, а открио га је 1911. године Бранислав Нушић. У другом Светском рату је срушен и уклоњен, да би 1951.године по узору на првобитни био израђен нови споменик.

Споменик Жарку Миладиновићу

Споменик Жарку Миладиновићу налази се испред Главне румске поште и подигнут је у част Румљанина који је својевремено био Министар поште и телеграфа у влади Николе Пашића. Реч је о прваку румских радикала у чијој кући у Главној градској улици је 24. новембра 1918. године одржан народни збор на којем је одлучено да се Срем припоји Србији.

Споменик „Деца с књигом“

Споменик „Деца с књигом“, који се налази у Малом парку у Руми, је дело вајарке и медаљерке Славке Петровић Средовић (1907. – 1978.). Споменик који представља групу деце удубљену у читање књиге откупљен је 1955. године, после Славкине прве послератне изложбе одржане управо у Руми, у просторијама Градске библиотеке. Славка Петровић Средовић је током своје уметничке каријере учествовала на многобројним изложбама у земљи и иностранству.

© 2021 Tourist Organization of Ruma All Rights Reserved, Web Dizajn S7 Design