Сакрална баштина

Поред четири православне и једне католичке цркве у градском језгру, сакрална баштина Руме пружа добру основу за развој верског туризма и немали број туриста који посети наш град жели да посети управо ова здања.

[FinalTilesGallery id=’3′]
Манастири Фрушке горе

Недалеко од Руме, на простору 50 км дужине и 10 км ширине, на планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира.

ВРДНИК  РАВАНИЦА

Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке горе у самом насељу Врднику. Стара црква манастира Врдника сазидана је пре турске власти у Срему и била је посвећена Светом Јовану Крститељу. Данашања манастирска црква је посвећена Светом Вазнесењу, а црква слави, као национални празник, Видовдан.

У Другом светском рату, када је сакрална баштина често била на непријатељској мети, манастир није разаран, али је опустошен. Данас манастир чине црква, три крила конака и оградни зид са источне стране.

ГРГЕТЕГ

Манастир се налази на јужном обронку Фрушке горе у непосредној близини насеља Гргетег. Фрушкогорски манастир Гргетег основао је у другој половини 15. века (1471. г.) деспот Вук Гргуревић, звани Змај Огњени, за свог слепог оца Гргура, сина деспота Ђурђа Бранковића.

По очевом имену, према овој легенди, манастир је добио и своје име. Манастирска црква је посвећена Светом Николи. У току Другог светског рата манастир Гргетег је тешко пострадао. Данас манастирски комплекс чине црква, конаци са све четири стране и економске зграде.

ЂИПША – ДИВША

Манастир се налази на западном огранку јужног обронка Фрушке горе у близини села Визић. Манастирска црква посвећена је Светом Николи. Предање каже да је Ђипшу сазидао деспот Јован Бранковић крајем 15. века.

Први поуздани подаци о овом манастиру у турским изворима потичу из друге половине 16. века. Црква је највероватније саграђена у 16. веку. Почетком 18.века Дивша је забележена као метох манастира Кувеждина. Од почетка Првог светског рата до 1922. године манастир је био напуштен. Дуже времена је био под управом манастира Кувеждина. Проглашен је за самосталан манастир тек 1923. г., када је Кувеждин постао женски манастир. Пред Други светски рат у њему је живело пет монахиња. Данас манастир чине црква Светог Николе и спратни конак северно од ње.

ЈАЗАК

Манастир се налази на јужним падинама Фрушке горе у селу Јазак. Манастир је посвећен празнику Силаска Светог Духа. Према народном предању манастир Стари Јазак основао је деспот Јован Бранковић.лекс чине црква, конаци са све четири стране и економске зграде.

Подигнут је пре турске власти у Срему, у другој половини 15. или почетком 16. века. Конак овог манастира рађен је у извесном источњачком стилу и спада у најлепше конаке у Фрушкој гори.

 

КРУШЕДОЛ

Манастир Крушедол се налази на југоисточном делу Фрушке горе у атару села Крушедол. Манастирска црква посвећена је празнику Благовештења Богородице.

Манастир Крушедол је основао између 1509-1516. године владика Максим (деспот Ђорђе Бранковић) уз помоћ мајке Ангелине и влашког војводе Јована Његоја, и он представља задужбину сремских Бранковића. Крушедол је постао седиште обновљене Сремске епархије и то га чини једним од најпознатијих здања сакралне баштине овог дела Србије.

 

КУВЕЖДИН

Манастир Кувеждин се налази на југозападном делу Фрушке горе, у близини места Диваш. Црква манастира Кувеждина посвећена је Светом Сави. Манастир је подигао деспот Стеван Штиљановић 1520.г. Први сигурни подаци о њему потичу из турских записа из 1566-1569. г.

Овој манастир први пут се помиње у писаним документима 1569. године, када је у њему писан минеј за месец јуни при игуману Стефану. Године 1593. овде је јеромонах Мојсеј писао житије Светог Јована Златоустог. Турци су и овај манастир разорили и дуго је био пуст. Тек при великој сеоби Срба (1690.) обновили су га монаси манастира Сланца, код Београда, који су се у збегу овде склонили.

ПРИВИНА ГЛАВА

Манастир се налази на најзападнијем делу Фрушке горе, седам километара од Шида. Црква манастира Привине Главе посвећена је Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу.

Манастир се налази у близини старог деспотског града Беркасова. У једном манастирском записнику забележено је, према предању, да је манастир подигао неки властелин Приба (Прива) још у 12. веку, а да га је крајем 15. века обновио деспот Јован са братом владиком Максимом.

 

РАКОВАЦ

Манастир Раковац налази се на северној страни Фрушке горе, у селу Раковац. Основао га је крајем 15. века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића. По њему је манастир и добио име. Црква манастира Раковца сазидана је у 16. веку и она је била једна од најлепших које су код нас подигнуте.

Посебно треба истаћи да је у Раковцу 1700. године начињен нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати Раковачки рукописни србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић.

 

ВЕЛИКА РЕМЕТА

Манастир је саграђен на јужним обронцима Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља. Црква манастира Велике Ремете посвећена је Светом Димитрију. По народном предању манастир је основао краљ Драгутин.

Не зна се када је манастир основан, а претпоставља се, на основу једне руске забелешке из 1509. године, да је можда основан крајем 15. или почетком 16. века. Поузданих података о овом манастиру имамо из сачуваних турских и наших докумената. Данас је делимично обновљен и чине га црква и спратни конаци који затварају манастирску порту са све четири стране.

МАЛА РЕМЕТА

Манастир се налази на јужном средишњем делу Фрушке горе, поред истоименог села. Мала Ремета или Реметица, манастир са црквом посвећеном Покрову Пресвете Богородице, један је од најмањих фрушкогорских манастира.

Није познато када је основан, али изгледа да је и он основан уместо напуштеног еремитско-павлинског манастира. За време турске владавине у Срему, био је метох манастира Раче на Дрини, коме га је по предању, још краљ Драгутин даровао. Највероватније је да су га подигли монаси манастира Раче.

 

 

НОВО ХОПОВО

Ново Хопово се налази на јужним обронцима Фрушке горе, недалеко од Ирига. По предању манастир је основао владика Максим (деспот Ђорђе Бранковић) почетком 16.века. Први помен манастира потиче из 1541. године.

Када је нестало деспота и племића, сам народ је преузео на себе бригу о црквама и манастирима и тако наставио да одржава немањићку задужбинску традицију. При подизању Новог Хопова први пут се јављају грађани као ктитори једног великог манастира. Манастирска црква је посвећена Светом Николи и подигла ју је породица Јовшић из Горњег Ковина код Будима.

 

СТАРО ХОПОВО

Источно од манастира Новог Хопова налази се манастир Старо Хопово, чија је првобитна црква била посвећена Светом Николи.

Према предању, у манастиру Старо Хопову почивају мошти Светог великомученика Теодора Тирона.

 

 

 

ШИШАТОВАЦ

Манастир Шишатовац се налази на јужним падинама западног дела Фрушке горе у близини истоименог насеља и извора поточића Ремете. У почетку се манастир звао Реметица или Реметски манастир и посвећен је био Светом Николи.

Према предању, жички монаси предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком 16. века побегли су од турског зулума у Срем и ту су нашли малу стару црквицу посвећену Светом Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли 1520. нову и посветили је Рођењу пресвете Богородице. Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац.

 

ПЕТКОВИЦА

На југозападном делу Фрушке горе у тихој удолини уз поток Ремета, у близини села Шишатовац, налази се женски манастир Петковица. Манастирска црква посвећена је Светој Петки. По неким предањима, овај манастир је подигла Јелена Штиљановић, удовица последњег српског деспота Стефана Штиљановића, чија је задужбина била манастир Кувеждин. У прошлости је манастир више пута разаран, а током Другог светског рата је страдао иконостас, да би 50-их година отпочела обнова.

Његовој лепоти још доприносе и рустични камени бунар, озидани извор чисте пијаће воде и рибњак у долини. Све је то испреплитано зеленим травњацима, цвећем и дрвећем и представља један складан призор. У непосредној близини, на удаљености нешто мањој од два километра, налазе се манастири Шишатовац и Кувеждин.

 

БЕОЧИН

Манастир Беочин је женски манастир који се налази на северној страин Фрушке горе, надомак Беочина. Манастирска црква посвећена је Вазнесењу Христовом. Време његовог настанка није тачно утврђено, али се помиње у неким записима још из XВИ века. У манастиру се налазе мошти владике Варнаве Настића, најмлађег српског просветитеља.

Овај манастир краси Љути поток и парк који су Французи засадили пре 150 година. Тада је дошла група баштована која је уређивала Версајски парк и ту направила малу његову копију са фонтаном и базеном у средини. У Другом светском рату манастир је опустошен, а грађевине су остале неоштећене, за разлику од осталих фрушкогорских манастира.

БЕШЕНОВО

Бешеновачки манастир се налази у Бешеновачком Прњавору. Смештен је на самом крају села, уз шуму крај потока Чикош. Током Другог светског рата тешко је оштећен, остао је без кровне конструкције и неких зидова. С временом је цигла одношена, тако да су од манастира остали само темељи.

Крај манастира је направљена скромна дрвена капелица под триста година старом липом. Манастир је основао српски краљ Драгутин крајем XИИИ века и посвећен је Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу. Током 2013. године почела је реконструкција манастира.

 

Извор за слике манастира:
https://sr.wikipedia.org/sr

© 2019 Tourist Organization of Ruma All Rights Reserved, Web Dizajn S7 Design