Сакрална баштина

Поред четири православне и једне католичке цркве у градском језгру, сакрална баштина Руме пружа добру основу за развој верског туризма и немали број туриста који посети наш град жели да посети управо ова здања.

 

  

Манастири Фрушке горе

 

Недалеко од Руме, на простору 50 км дужине и 10 км ширине, на планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира.

ВРДНИК  РАВАНИЦА

Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке горе у самом насељу Врднику. Стара црква манастира Врдника сазидана је пре турске власти у Срему и била је посвећена Светом Јовану Крститељу. Данашања манастирска црква је посвећена Светом Вазнесењу, а црква слави, као национални празник, Видовдан.

У Другом светском рату, када је сакрална баштина често била на непријатељској мети, манастир није разаран, али је опустошен. Данас манастир чине црква, три крила конака и оградни зид са источне стране.

 

 

ГРГЕТЕГ

Манастир се налази на јужном обронку Фрушке горе у непосредној близини насеља Гргетег. Фрушкогорски манастир Гргетег основао је у другој половини 15. века (1471. г.) деспот Вук Гргуревић, звани Змај Огњени, за свог слепог оца Гргура, сина деспота Ђурђа Бранковића.

По очевом имену, према овој легенди, манастир је добио и своје име. Манастирска црква је посвећена Светом Николи. У току Другог светског рата манастир Гргетег је тешко пострадао. Данас манастирски комплекс чине црква, конаци са све четири стране и економске зграде.

 

ЂИПША – ДИВША

Манастир се налази на западном огранку јужног обронка Фрушке горе у близини села Визић. Манастирска црква посвећена је Светом Николи. Предање каже да је Ђипшу сазидао деспот Јован Бранковић крајем 15. века.

Први поуздани подаци о овом манастиру у турским изворима потичу из друге половине 16. века. Црква је највероватније саграђена у 16. веку. Почетком 18.века Дивша је забележена као метох манастира Кувеждина. Од почетка Првог светског рата до 1922. године манастир је био напуштен. Дуже времена је био под управом манастира Кувеждина. Проглашен је за самосталан манастир тек 1923. г., када је Кувеждин постао женски манастир. Пред Други светски рат у њему је живело пет монахиња. Данас манастир чине црква Светог Николе и спратни конак северно од ње.

 

JAZAK

Manastir se nalazi na južnim padinama Fruške gore u selu Jazak. Manastir je posvećen prazniku Silaska Svetog Duha. Prema narodnom predanju manastir Stari Jazak osnovao je despot Jovan Branković.

Podignut je pre turske vlasti u Sremu, u drugoj polovini 15. ili početkom 16. veka. Konak ovog manastira rađen je u izvesnom istočnjačkom stilu i spada u najlepše konake u Fruškoj gori.

 

 

KRUŠEDOL

Manastir Krušedol se nalazi na jugoistočnom delu Fruške gore u ataru sela Krušedol. Manastirska crkva posvećena je prazniku Blagoveštenja Bogorodice.

Manastir Krušedol je osnovao između 1509-1516. godine vladika Maksim (despot Đorđe Branković) uz pomoć majke Angeline i vlaškog vojvode Jovana Njegoja, i on predstavlja zadužbinu sremskih Brankovića. Krušedol je postao sedište obnovljene Sremske eparhije i to ga čini jednim od najpoznatijih zdanja sakralne baštine ovog dela Srbije.

 

KUVEŽDIN

Manastir Kuveždin se nalazi na jugozapadnom delu Fruške gore, u blizini mesta Divaš. Crkva manastira Kuveždina posvećena je Svetom Savi. Manastir je podigao despot Stevan Štiljanović 1520.g. Prvi sigurni podaci o njemu potiču iz turskih zapisa iz 1566-1569. g.

Ovoj manastir prvi put se pominje u pisanim dokumentima 1569. godine, kada je u njemu pisan minej za mesec juni pri igumanu Stefanu. Godine 1593. ovde je jeromonah Mojsej pisao žitije Svetog Jovana Zlatoustog. Turci su i ovaj manastir razorili i dugo je bio pust. Tek pri velikoj seobi Srba (1690.) obnovili su ga monasi manastira Slanca, kod Beograda, koji su se u zbegu ovde sklonili.

 

PRIVINA GLAVA

Manastir se nalazi na najzapadnijem delu Fruške gore, sedam kilometara od Šida. Crkva manastira Privine Glave posvećena je Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu.

Manastir se nalazi u blizini starog despotskog grada Berkasova. U jednom manastirskom zapisniku zabeleženo je, prema predanju, da je manastir podigao neki vlastelin Priba (Priva) još u 12. veku, a da ga je krajem 15. veka obnovio despot Jovan sa bratom vladikom Maksimom.

 

 

RAKOVAC

Manastir Rakovac nalazi se na severnoj strani Fruške gore, u selu Rakovac. Osnovao ga je krajem 15. veka Raka Milošević, veliki komornik despota Jovana Brankovića. Po njemu je manastir i dobio ime. Crkva manastira Rakovca sazidana je u 16. veku i ona je bila jedna od najlepših koje su kod nas podignute.

Posebno treba istaći da je u Rakovcu 1700. godine načinjen novi prepis Dušanovog zakonika, a 1714. godine napisan poznati Rakovački rukopisni srbljak. Godine 1741. bakrorezac Toma Mesmer „izrezao“ je za ovaj manastir graviru pod imenom Hristos Evharistija, a 1749. godine izrezbarene i oslikane pevnice za Rakovac (danas u Banoštoru) načinio je jeromonah Silvester Popović.

 

VELIKA REMETA

Manastir je sagrađen na južnim obroncima Fruške gore, severozapadno od istoimenog naselja. Crkva manastira Velike Remete posvećena je Svetom Dimitriju. Po narodnom predanju manastir je osnovao kralj Dragutin.

Ne zna se kada je manastir osnovan, a pretpostavlja se, na osnovu jedne ruske zabeleške iz 1509. godine, da je možda osnovan krajem 15. ili početkom 16. veka. Pouzdanih podataka o ovom manastiru imamo iz sačuvanih turskih i naših dokumenata. Danas je delimično obnovljen i čine ga crkva i spratni konaci koji zatvaraju manastirsku portu sa sve četiri strane.

MALA REMETA

Manastir se nalazi na južnom središnjem delu Fruške gore, pored istoimenog sela. Mala Remeta ili Remetica, manastir sa crkvom posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice, jedan je od najmanjih fruškogorskih manastira.

Nije poznato kada je osnovan, ali izgleda da je i on osnovan umesto napuštenog eremitsko-pavlinskog manastira. Za vreme turske vladavine u Sremu, bio je metoh manastira Rače na Drini, kome ga je po predanju, još kralj Dragutin darovao. Najverovatnije je da su ga podigli monasi manastira Rače.

 

 

NOVO HOPOVO

Novo Hopovo se nalazi na južnim obroncima Fruške gore, nedaleko od Iriga. Po predanju manastir je osnovao vladika Maksim (despot Đorđe Branković) početkom 16.veka. Prvi pomen manastira potiče iz 1541. godine.

Kada je nestalo despota i plemića, sam narod je preuzeo na sebe brigu o crkvama i manastirima i tako nastavio da održava nemanjićku zadužbinsku tradiciju. Pri podizanju Novog Hopova prvi put se javljaju građani kao ktitori jednog velikog manastira. Manastirska crkva je posvećena Svetom Nikoli i podigla ju je porodica Jovšić iz Gornjeg Kovina kod Budima.

 

STARO HOPOVO

Istočno od manastira Novog Hopova nalazi se manastir Staro Hopovo, čija je prvobitna crkva bila posvećena Svetom Nikoli.

Prema predanju, u manastiru Staro Hopovu počivaju mošti Svetog velikomučenika Teodora Tirona.

 

 

 

ŠIŠATOVAC

Manastir Šišatovac se nalazi na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore u blizini istoimenog naselja i izvora potočića Remete. U početku se manastir zvao Remetica ili Remetski manastir i posvećen je bio Svetom Nikoli.

Prema predanju, žički monasi predvođeni svojim igumanom Teofanom (Teofilom) početkom 16. veka pobegli su od turskog zuluma u Srem i tu su našli malu staru crkvicu posvećenu Svetom Nikoli. Oni su tu crkvu srušili i na istom mestu podigli 1520. novu i posvetili je Rođenju presvete Bogorodice. Taj novi manastir se od druge polovine 16. veka naziva Šišatovac.

 

PETKOVICA

Na jugozapadnom delu Fruške gore u tihoj udolini uz potok Remeta, u blizini sela Šišatovac, nalazi se ženski manastir Petkovica. Manastirska crkva posvećena je Svetoj Petki. Po nekim predanjima, ovaj manastir je podigla Jelena Štiljanović, udovica poslednjeg srpskog despota Stefana Štiljanovića, čija je zadužbina bila manastir Kuveždin. U prošlosti je manastir više puta razaran, a tokom Drugog svetskog rata je stradao ikonostas, da bi 50-ih godina otpočela obnova.

Njegovoj lepoti još doprinose i rustični kameni bunar, ozidani izvor čiste pijaće vode i ribnjak u dolini. Sve je to ispreplitano zelenim travnjacima, cvećem i drvećem i predstavlja jedan skladan prizor. U neposrednoj blizini, na udaljenosti nešto manjoj od dva kilometra, nalaze se manastiri Šišatovac i Kuveždin.

 

BEOČIN

Manastir Beočin je ženski manastir koji se nalazi na severnoj strain Fruške gore, nadomak Beočina. Manastirska crkva posvećena je Vaznesenju Hristovom. Vreme njegovog nastanka nije tačno utvrđeno, ali se pominje u nekim zapisima još iz XVI veka. U manastiru se nalaze mošti vladike Varnave Nastića, najmlađeg srpskog prosvetitelja.

Ovaj manastir krasi Ljuti potok i park koji su Francuzi zasadili pre 150 godina. Tada je došla grupa baštovana koja je uređivala Versajski park i tu napravila malu njegovu kopiju sa fontanom i bazenom u sredini. U Drugom svetskom ratu manastir je opustošen, a građevine su ostale neoštećene, za razliku od ostalih fruškogorskih manastira.

BEŠENOVO

Bešenovački manastir se nalazi u Bešenovačkom Prnjavoru. Smešten je na samom kraju sela, uz šumu kraj potoka Čikoš. Tokom Drugog svetskog rata teško je oštećen, ostao je bez krovne konstrukcije i nekih zidova. S vremenom je cigla odnošena, tako da su od manastira ostali samo temelji.

Kraj manastira je napravljena skromna drvena kapelica pod trista godina starom lipom. Manastir je osnovao srpski kralj Dragutin krajem XIII veka i posvećen je Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Tokom 2013. godine počela je rekonstrukcija manastira.

 

Izvor za slike manastira
https://sr.wikipedia.org/sr

© 2019 Tourist Organization of Ruma All Rights Reserved, Web Dizajn S7 Design